Gibonni: Udica

Udica se zadije za prste, 
taman ono koliko joj triba 
da se čovik siti da je dobro 
što se nisan rodi kao riba 

Kao riba s ljuskama o srebra 
što se neda vanka iz dubine 
ćutin di me išću ladna justa 
pa se krijen doli od sudbine 

Među rebra potonulog broda 
sa bandiron potonulog carstva 
sad je vije samo hladna voda 
zibaju je usnama bez glasa 

Vidin kosti usnulih mornara 
zagrljeni s morem kako muče 
more pusti vojsku neka spava 
to su samo dica daleko od kuće 

Odore s botunima od srebra 
ruzinavi mačevi u tmini 
pa se spuštam moru među rebra 
da mu čujen sarce kako pini 

Vidin kosti usnulih mornara 
zagrljeni s morem kako muče 
more pusti vojsku neka spava 
to su samo dica daleko od kuće 

Gledam kosti usnulih mornara 
mladu krv ća tribalo je prolit 
čujem more kaže Bogu fala 
što se nisan rodi kao čovik

• Facebook
• Twitter
• Linkedin
• Pinterest

You Might Also Like

glazba

« PREV

NEXT »