... "A Pajković bi, sa onon velikon pošćerskon boršon, u koju je stala sva pošta od Luki do na Kut, po vonju znol di je niko bojo spiza. Jušto bi inpuntol u uru od obida, jerbo je imol za donit pismo, tote alegol i lipo se najil. A znol je on i ca ku komu piše i ca ku imo za primit, bez otvorit pismo.
Ma ni bilo lako ni znat ku je ku i u koju kolu stoji, jer smo se svi znali po nadimkima, a kuće po dilu Kuta di jesu. Tako su Pukini i Bruškotovi pol Tri palme, kako i Burićovi. Sklotetovi i Mušunovi u Cunkovicu, Bortetovicini, Medigovi i Kažoletovi u Prisme, Piscovi i Škakalakotovi na Dolac, Migletovi i Marendićovi u Basulinku, Panetovi, Jurišini i Jakovcovi u Lucicu, a Puškicini u Mandrač, Kucovi i Kalašinovi na Munjac, a Monculini i Bacetovi na Torgu, Curini i Mušunovi na Podlozu, a Fragadencijovi, Sekulovi i Šarturovi na Goveju. I ni lako bilo nikimu fureštu išpjegat da su ti i ti Mandaković ili Pečarević ili Linčir i da je to recmo, ulica Vladimira Nazora." ...
Čudnim slijedom zbivanja dobio sam i fotografiju pošćera Pajkovića. Ukratko, zahvaljujući blogerici Saši Čelan, koja je rano djetinjstvo provela na Visu, imate priliku i vidjeti junaka pomenutih priča... Hvala, Saša!
Vis, 1964. godina
Fotografija iz albuma Saša Čelan
